Историја ОШ „Светозар Милетић“, и уопште школства у Земуну, започела је давне 1728. године, када су образовани монаси на месту данашњег Великог трга број 4, основали прву школу на овим просторима, у народу познату као Немачка школа, јер се настава изводила искључиво на немачком језику.

  Први познати земунски учитељ био је Тома Хертег. Школа добија име Градска, а касније Главна школа. Њени ученици су деца Срби, Хрвати, Грци и јевреји. Укупно њих 68; 35 дечака и 25 девојчица. У троразредној школи стичу своја прва знања. Међу њима је и будући песник Бранко Радичевић. 1876. године школа мења име у Општу нижу пучку дечачку школу.

  Седмог јула 1913.године постављен је камен темељац данашње зграде школе. Врхунски архитекти тог времена, Виктор Ковачић и Хуго Ерлих пројектовали су ово монументално здање које и данас плени својим изгледом. Њихово идејно решење, у данашњи споменик културе, претворили су земунски предузимачи Јосип Краус и Јосип Цимерман. Лета 1914. године зграда је завршена. Ђаци добијају идеалне услове, а Земун здање којим се и данас поноси.

  За време оба светска рата, просторије школе служе окупатору за потребе болнице. Спајањем ниже пучке Дечачке школе и Девојачке пучке школе 1925. године школа добија име Државна основна обосполна школа.Ову школу похађало је 400 ученика, а број запослених учитеља је 13. При школи се оснива I Соколско спортско друштво, претеча многих спортова у Земуну. 1930. у оквиру школе почиње са радом и прво земунско забавиште. 1930. године школа добија име Краљевић Томислав.

  Вихор 2. светског рата, удаљава ђаке од њихове школе. Као учионице користи се простор земунских кафана – Плуг, Бели медвед и Ловачки рог.

  1945. године по завршетку 2. светског рата школа мења име и добија назив Школа четвртог реона, а спајањем Земуна и Београда добија назив ОШ Број 36. Број ученика у поратној години је 603 а број оделења 12.

  Данашње име – Светозар Милетић – школа добија 1952. године и са поносом га носи до данашњег дана. Доктор права, просветитељ, песник,  политичар, градоначелник, борац за српски језик и школе обавезује већ генерације ученика и запослених на одговоран однос према послу којим се бавимо.

  Светозар Милетић 1854. године постаје доктор права. Ради у Новом Саду као адвокат и постаје борац у тешкој бескрајној борби за политички, национални и економски опстанак српског народа.

  Године 1861. Милетић постаје председник општине Новог Сада. Бори се за увођење српског језика у школе и школовање женске деце.Као вођа Срба у Војводини, Милетић помаже добровољце и њихове породице и захтева од свих да се укључе у борбу против Турака. Због политичког деловања, Аустроугарске власти га хапсе и осуђују на 5 година робије као велеиздајника. Боравак у затвору оставио је трага на Милетићу. Средином 1882. године тешко се разболео и повлачи се из јавног живота. Умро је 04.02.1901. године.